Dva dana pošto je šatl 'Erasko' pao kod severnog pola Čandane, lokalna
policija uhapsila je vinovnika. Proces je takođe brzo upriličen, a
presuda je glasila: "Kars Merivale Bantling, izazvavši smrt četrnaestoro
ljudi time što se bavio industrijskom špijunažom, ispoljio je na taj
način prezir prema životu i pokazao se nepriličan za dalji ostanak u
društvu. Stoga će biti zatvoren trideset dana, tokom kog razdoblja će
dati svoj život, biti proglašen mrtvim i konačno uklonjen kada svi znaci
života budu prestali."
"Zar stvarno očekujete da ću se ja ubiti?" upita Bantling svog advokata sa Čandane.
"Možete se zaveštati bankama organa, kako to mnogi čine. Vaši
delovi nam, doduše, ne mogu koristiti, ali taj gest će izraziti vašu
želju da se iskupite."
Bantling nabra veđe. "A ako odbijem tu vašu čašu kukute? Da li ćete me prisiliti da je ispijem?"
Advokat je bio zapanjen. "Čandana je civilizovana planeta. Niko ne bi pokušao da vas silom privoli na nešto."
Izuzmu li se šipke na vratima i prozorima, ćelija je veoma
nalikovala na kakav hotelski apartman. Bila je udobna, imala je izvrsnu
biblioteku, a i donošena mu je prvorazredna hrana. Jedina uznemiravajuća
stvar bio je sto sličan oltaru na kome je stajao pehar pun ćilibarne
tečnosti. Bantling je odlučio da bude strpljiv i čeka. Mogla ga je
zadesiti i rđavija sudbina nego da ovako provede ostatak života.
Njegove molbe za pomilovanje su odbijene i kako se trideseti dan
približavao, Bantling je postajao sve nervozniji; ali i poslednji dan je
prošao kao i svi prethodni. Nije pušten gas kroz otvore za ventilaciju,
niti su mu na silu dali otrov. Kad se spustilo veče, nasmejao se,
ispunjen likovanjem i hitnuo pehar preko sobe, razlivši otrov po zidu.
A onda mu je palo na um da mu još nije poslužena večera. Bio je već
dobrano prošao čas kada mu je ona donošena. Pokušao je da uključi
osvetljenje, ali soba je ostala u mraku.
Najednom ga je obuzeo samrtni strah. U dva koraka našao se kraj
slavine u kupatilu... ali iako ih je sasvim odvrnuo, iz njih je isteklo
svega nekoliko kapi vode.
Pojurio je prema vratima i stao da udara u njih, derući se: "Hej, hoću da vidim svog advokata!"
Niko nije došao.
Bantling se tada priseti sudijinih reči. Biće proglašen mrtvim i
uklonjen kada svi znaci života budu prestali. Pogled mu se zadržao na
praznom peharu na podu, a onda je skliznuo ka mrlji koja se sušila na
zidu. Nešto mu se steže u grlu.
